Finansije i Osiguranje - Srbija

Krediti na produžetke najtraženiji

Pažljivi hroničari cene zaduživanja na našem bankarskom tržištu kažu da je pad kamata za dinarsko zaduživanje stao. Sada se često može čuti da su kamate na istorijski niskom nivou, međutim dužnici smatraju da su u poređenju s drugim zemljama i dalje visoke pogotovo kada se uzme u obzir da su kamate u Evropskoj uniji i dalje oko nule.

Stručnjaci razlog za to vide u tome što je Narodna banka Srbije (NBS) prestala da obara referentnu kamatnu stopu, a sada kao da ju je zamrzla na četiri odsto. Naime, od jula 2016. godine ova kamata, koju bankari gledaju kada formiraju cene svojih dinarskih zajmova, stoji na četiri odsto, a pre toga je od februara 2015. iznosila 4,25 odsto. Inače, od novembra 2014. do sada, što znači za nešto više od dve godine, referentna kamata je smanjena s osam na četiri odsto.

Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka, kaže da ako se inflacija zadrži na niskom nivou i ne bude poremećaja na međunarodnom tržištu koji bi uticali na njihovo povećanje, može se očekivati da će se nastaviti blagi pad kamata.

– Na visinu kamata i tražnju za kreditima uticaće i visina referente kamatne stope, koja je sad na nivou od četiri procenta, smatra Dugalić.

Podaci Udruženja banaka pokazuju da klijenti banaka i te kao iskorišćavaju prednosti jevtinijeg zaduživanja, jer su zajmovi za refinansiranje ranije preuzetih obaveza za godinu dana porasli za čak 52 odsto. Upravo ovi zajmovi, kao i stambeni kod kojih je godišnji rast iznosio 3,2 odsto, doprineli su da su ukupni krediti građana za godinu dana veći za 12 odsto.

– Rast refinansirajućih zajmova je razumljiv jer dužnici sada mogu da otplate ranije preuzete obaveze po povoljnijim uslovima i da kamate koje su kod prvobitnog zaduživanja bile više zamene nižim. Time dobijaju značajno manju mesečnu ratu. Istu logiku primenjuje i država koja nastoji da iskoristi pad kamata na međunarodnom tržištu i stare skuplje zajmove zamene novim jevtinijim – kaže Dugalić.

Nebojša Savić, član Saveta guvernera, kaže da je na smanjenju kamata dosta urađeno i da je tačno da su kamate na istorijski niskom nivou.

– Kamate ne mogu stalno da padaju i moraju u jednom trenutku da se stabilizuju što je ekonomska logika. Mora da se zna da na finansijskom tržištu postoje dve strane: deponenti finansijskih sredstava, znači štediše i korisnici tih finansijskih sredstava, a to su oni koji uzimaju kredite. Dobro je što su kod nas kamate na štednju pozitivne što znači da su štediše ipak obeštećene iako ne mogu da žive od rente, dok dužnici moraju da znaju da su uzeli nečije pare – kaže Savić.

Podaci Narodne banke iz poslednjeg izveštaja o inflaciji pokazuju da su kamate na dinarske kredite privredi u jesen ove godine pale na oko šest odsto godišnje, dok su oni indeksirani u evrima koštali oko 3,5 odsto. I investicioni i oni za obrtna sredstva.

Inače u NBS kažu da je njihov izvršni odbor odluku da zadrži referentnu kamatu na četiri odsto doneo imajući u vidu faktore inflacije, efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike i činjenicu da je cilj za inflaciju od početka ove godine niži i da iznosi tri plus minus 1,5 procentnih poena. Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati niska i stabilna i da će se od početka ove godine kretati u granicama cilja. Takvom kretanju inflacije doprineće oporavak domaće tražnje i svetske cene nafte, kao i postepen rast inflacije u međunarodnom okruženju, pre svega u zoni evra koja je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner. S druge strane, relativno niski troškovi u proizvodnji hrane još neko vreme će delovati dezinflatorno.